По упутству Светог Арсенија Кападокијског
Псалам 6. /Да ослободи особу која је под магијом/
- Господе, немој ме јарошћу Својом покарати,
нити ме гњевом Твојим казнити. - Помилуј ме, Господе, јер сам немоћан;
исцели ме, Господе, јер се сметоше кости моје, - и душа се моја смути веома.
А Ти, Господе, докле ћеш? - Обрати се, Господе, избави душу моју;
спаси ме ради милости Твоје. - Јер нема ко би Те у смрти спомињао;
и у аду ко ће Те славити? - Уморих се у уздисању мојем,
сваку ноћ квасим одар свој,
сузама својим постељу своју обливам. - Смути се од жалости око моје,
остарих од свих непријатеља мојих. - Одступите од мене сви који чините безакоње,
јер услиша Господ глас плача мојега. - Услиша Господ мољење моје,
Господ молитву моју прими. - Нека се постиде и смуте сви непријатељи моји;
нека се поврате назад и веома се постиде убрзо.Псалам 8. /За оне који су претрпели зло од демона или лоших људи/
. - Господе, Господе наш, како је дивно Име Твоје по свој земљи!
Јер се уздиже величанственост Твоја изнад небеса. - Из уста деце и одојчади начинио си (Себи) хвалу
насупрот непријатеља Твојих,
да сатреш непријатеља и осветника. - Када погледам небеса, дела прстију Твојих;
месец и звезде, које Ти основа. - Шта је човек, да га се сећаш?
Или син човечији, да га походиш? - Умањио си га замало од Анђела,
славом и чашћу венчао си га. - И поставио си га над делима руку Твојих,
све си потчинио под ноге његове, - овце и све волове,
а још и животиње пољске; - птице небеске, и рибе морске,
које проходе стазе морске. - Господе, Господе наш, како је дивно Име Твоје по свој земљи!
- Псалам 9 /Када демони застрашују у сну или кроз дневна маштања/
1. Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса Твоја.
2. Радујем се и веселим се о Теби, пјевам имену Твојему, Вишњи!
3. Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твојега;
4. Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, судија праведни.
5. Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довијека, засвагда.
6. Непријатељу неста мачева сасвијем; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7. Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто свој.
8. Он ће судити васиономе свијету по правди, усудиће народима право.
9. Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10. У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш онијех који те траже, Господе!
11. Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дјела његова;
12. Јер он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.
13. Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртнијех,
14. Да бих казивао све хвале твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15. Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова.
16. Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник.
17. Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18. Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.
19. Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред Тобом.
20. Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи.
Псалам 13 / У случају страха демонског, три пута у току три дана, узастопно/
1. Докле ћеш ме, Господе, сасвијем заборављати, докле ћеш одвраћати лице своје од мене?
2. Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ, докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?
3. Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просвијетли очи моје да не заспим на смрт.
4. Да не рече непријатељ мој: надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.
5. А ја се уздам у милост твоју; радоваће се срце моје за спасење твоје.
6. Пјеваћу Господу, који ми добро чини.
Псалам 16 / У случају велике клевете, три пута, три дана, узастопно/
1. Чувај ме, Боже; јер се у Tе уздам.
2. Рекох Господу: Tи си Господ мој, немам добра осим тебе.
3. У светима који су на земљи и у великима сва је утјеха моја.
4. Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им не ћу љевати крвавих наљева, нити ћу метнути имена њиховијех у уста своја.
5. Господ је мој дио наследства и чаше; Ти подижеш достојање моје.
6. Уже ми је захватило прекрасна мјеста, и дио ми је мој мио.
7. Благосиљам Господа, који ме уразумљује; тому ме и ноћу учи што је у мени.
8. Свагда видим пред собом Господа: он ми је с десне стране да не посрнем.
9. Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тијело моје смирити у уздању;
10. Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац Твој види трухлост.
11. Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утјеха у десници твојој довијека.
Псалам 49 /Да се заблудели људи врате Богу и тако спасу/
1. Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени, 2. Простаци и господо, богати и сиромаси.
3. Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.
4. Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.
5. Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
6. Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!
7. Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.
8. Велик је откуп за душу, и неће бити никад
9. Да ко довека живи, и не види гроба.
10. Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.
11. Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;
12. Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.
13. Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
14. Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.
15. Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима.
16. Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.
17. Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.
18. Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.
19. Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.
20. Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.
1. Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
2. Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3. Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4. Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
5. Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6. Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7. Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
8. Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9. Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
10. Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
11. Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!